Авторизация

МагIарул мацIалда «Дербенд - Наме», 3 бутIа

БатIаяб буго гьаб дуе

 

Абумуслим[1] вачIана, ГIабдулмаликил вас Гьашимил рухсаялдалъун[2] къоло ункъазарго чигун цадахъ.  Жинцаги бахъана Дагъистан хвалчатIалъун. Жинцаги чIезе гьабуна эниб гIемераб халкъ[3].  Эздеги хъвана харадж[4]. Жинцаги цIи гьабуна Дербендалъул буцур[5] (гь. 30), живги тIадвусун ана 115 соналъ[6].

Абумуслим вачIана ГIабдурахIманил вас жинцаги цIигьабуна Дербендалъул буцур[7].  Жинцаги бана эниб кIудияб рукъ ярагъ лъезе. Жинцаги  бана эниб цойги рукъ жинда «Анбархана» абун абулеб, вилаяталдаса бакIарараб тIощел [жаниб] лъезе. Жинцаги  къачIана Дербенд шагьар. Жинца энибги гьабуна анкьго авал[8].  Жинцаги бана (гь. 31) цо-цо масджид.  Цо кIудияб масджидги бана эл киназего, жиндилъ рузман балеб.

Гьебмехалъ, дов Абумуслим ана Гъумукъдерил вилаяталде.  Жинцаги рагъ гьабуна элгун, ай эзулгун. Эзул ханги чIвана. Иман лъурав чи эзул [тана], иман лъечIев чи - чIвана. Жинцаги бана эниб цо кIудияб маcджид.  ГIисинал масджидалги рана авалазда (гь.32). Жинцаги [Абумуслимица] тана хIакимлъун кинабго Дагъистаналъе ГIабдуллагьил вас Шагьбал[9], эвги Къасимил вас, эвги ГIаббасил вас – аврагасул имсул вац вуго эвги. Эв Шагьбал гьавуна хIакимлъун Гуржистаналде щвезегIан. Эсда цIарги Шамхал буго. Элъул магIнаги хан абураб магIна - Шамалъул авалалдаса [бачIараб].

Абумуслимица абуна: «Хайдакъалъул ва Табасараналъул харадж букIинилан Дербендалъул хIакимасе (гь. 33).  Цогияб Дагъистаналъул харадж Гьураялъул ва Кураялъул ва Къубаялъул ва Ахтисан ва Цахуралъул ва Гъумукъалдасан  ва Аваралдасан ва Къарахъан ва Гьидалъан ва Таргъуязул ва Агьраналъул - хIата Гуржистаналде щвезегIан, эб харадж хъвана Шагьбалие». Эв Шагьбалида  кодобги гьабуна гьал киналго вилаятазул ихтияр. Дов Абумуслимица абуна: «Хайдакъалъул  агьлуялъ квербакъейилан ва Табасараналъул агьлуялъги – Шамхаласе, эсде (гь. 34) вачIани тушман». Жинцаги лъазе гьабуна  халкъ жинде хIажалъулеб кинабго жо, жинцаги амру гьабуна киналго умуразулъ.

Аллагьасда лъикI лъала.

Тана.


[1] Маслама (нилъер тарихияб асаралда - Муслим яги Абумуслим) ибн Абдалмаликица 107/725-26с. Гьес хисана Закавказиялъул бетIерлъуда вукIарав  СагIид ибн ГIамра ал-Хараши халип Гьишамил амруялдалъун. Гьес цIакъ хIаракат бахъун гIахьаллъи гьабулеб букIана Бакъбаккул Кавказалде гьарулел рукIарал чабхъеназулъ. 

[2]  Рухса - (гIараб.) – изну, хIукму   

[3] Ал-Балазурил баяназда рекъон, Масламаца Дербенталде яшав гьабизе рачун рачIана 24-азарго шамалъулал.  Цо-цо тарихчагIаз кинабниги Масламал бодул къадар  гьедигIанасеб гурони букIинчIин абунги хъвалеб буго.

[4]  Харж - харадж (гIараб.) – пачалихъалъ ракь хIалтIизабуралъухъ бакIарулеб букIараб магъало. Бусурбабаз исламияб  диналде лъугьарал чагIи тархъан гьарулел рукIана гьеб магъалоялдасаги, амма къабул гьабичIезда кьезе тIадабги букIана. (бал.: А. Али-заде. Исламский энциклопедический словарь. с. 349.)  

[5] Масламаца Дербендалъул буцур цIи гьабун баялъул хIакъалъулъ  ал-Балазурицаги ва ат-Табарицаги дагьабго батIайиса баянал кьолел руго (бал.: Beladsori. Liber, t.207; Баладзори. Книга, с.17; Дорн. Известия о хазарах, с.85). Ибн ГIасамил баяназда рекъон, Масламал амруялдалъун  Дербендалъул бетIер Къарир ибн Сувайдица цIи гьарун ран руго гьел къадал.   (Ибн Асам. Книга, с.48).

[6]  115 сон  - жакъасеб календаралда рекъон гьеб ккола 733 сон. 

ГIарабазул баяназдасаги батIаяб,  гIарабаздаги хазараздаги гьоркьоб букIараб  рагъул заманаялъул сиясияб ахIвал-хIалалда хурхарал баянал кьолел руго византиязул тарихчагIаз.  Мисалалъе босани, Феофан Исповедник абурав тарихчиясул  баяназда рекъон, гIарабаз Кавказалдеги Хазариялдеги гьарурал чабхъеназда гьес, гьев Маслама, цогидазго гIадин кIудияв бахIарчилъун вихьизавулев гьечIо. Гьелъул гIаксалда вихьизавулев вуго: 729-30сс. «Маслама, хIинкъун, боги нахъбуссинабун лъутун ана»; гьединго  731-32 сс. Маслама «Каспиялъул рагьудухъе щун хадув,   (Дербендалъул рагьалабахъе) гьев хIинкъана, ва нахъвуссана»  (бал.: Чичуров. Византийские сочинения, с.68).

[7] А.А.Кудрявцевасул хIисабалда рекъон, Дербендалда рукIун руго 73 си (борж). (Кудрявцев. Древний Дербенд. С. 102).

[8]  ал-Балазурил, ат-Табарил, Баламил, Ибн ГIасамил баяназда рекъон, Масламаца Дербенд шагьар бикьана ункъго бат1ияб авалалде; цояб бутIа кьуна Шамалъул чагIазе, цогидаб — Куфаялъул чагIазе, лъабабилеб  - Джазиразе ва ахирисеб, ункъабилеб – ХIумсалъул чагIазе (Beladsori. Liber, t.207; Баладзори. Книга, с.17; Дорн. Известия о хазарах, с.85; Ибн Асам. Книга, с.47-48; бал. гьединго: Минорский. История, с.39; Волкова. Арабы, с.42-43). "Дербенд намеялъул" батIа-батIаял асаразда  рекъон Дербеталъул авалазул къадарги, гьезул цIаралги 4-ялдаса 7-гоялде щвезегIан хисулел руго. (бал.: Саидов, Шихсаидов. "Дербенд-наме", с.37; Шихсаидов. Ислам, с.89-90; Кудрявцев. Великий город, с.34-35).

[9]  Шагьбал – гьев вуго тIоцевесев цIар рагIарав Гъумукъ вилаяталъул бетIер. Жегиги гьев  вукIарав вуго Дагъистаналъулго КIудияв бетIерлъунги. ГIараб мацIалда хъварал цойги «Дербенд наме» асаразда  рекъон, Шагьбал абураб цIаралдаса лъугьараб букIин чIезабулеб буго Дагъистаналъул бетIерасда абулеб букIараб шамхал цIарги. Шагьбал абураб цIаралъулги шамхаллъиялъулги хIакъалъулъ балагье (Бартольд. Дагестан, с. 412;  Маршаев. О термине «шамхал», с. 163-173; Саидов, Шихсаидов. «Дербенд наме», с. 50-51).


Адабият 

1. Beladsori. Liber. – Liber expugnationis regionum, auctore Imamo Ahmed ibn Jahja ibn Djabir al-Beladsori.  Ed. M.J. de Goeje. Lugduni Batavorum, 1866.

2. Ibn al-Fakih. Kitab. – Compendium libri Kitab al-Boldan  auctore  Ibn al-Fakih al-Hamadhani, 1885 (BGA, 5)

3. Ibn Khordadhbeh. Kitab. - Kitab al-Masalik wal-Mamalik auctore Abul-Kasim Obaidallah  ibn Abdallah  ibn Khordadhbeh, 1889 (BGA, 6)

4. Ibn Rosteh. Kitab. – kitab al-alak  an-nafisa hictore  Abu Ali Ahmed ibn Omar ibn Rosteh? 1892 (BGA, 7).

5. Jakubi. Kitab. – Kitab al-boldan auctore Ahmed… ibn Wadhih al-Katib al-Jakubi, 1892 (BGA, 7)

6. Kodama. Kitab. – Kitab al-Kharadj auctore Kodama ibn Djafar, 1889 (BGA, 6).

7. Tabari. Annales, ser.I. – Annales quos scripsit Abu Djafar Mohammed ibn Djarir at-Tabari cun aliis ed. M.J. de Goeje. Ser. I-III. Lugduni Batavorun, 1879-1901.

8. Баладзори. Книга. - Баладзори. Книга завоевания стран. Текст и пер. с араб. П.К.Жузе. Баку, 1927.

9. Дорн. Известия о хазарах. -  Известия о хазарах восточного историка Табари, с отрывками из Гафис-Абру, Ибн-Аазем-Эль-Куфи и др.: Статья академика Дорна. Пер. с нем. А.Тяжелов. – ЖМНП. 1844, ч.43, отд. 2, август, № 7 и 8.

10. Ибн Асам. Книга. – Абу Мухаммад Ахмад ибн Асам ал-Куфи. Книга завоеваний: Извлечение по истории Азербайджана VII-IX вв. Пер.  с араб. З.М.Буниятова. Баку, 1981г.

11. Кабардино-русские отношения. - Кабардино-русские отношения

Минорский. История. – Минорский В.Ф. История Ширвана и Дербенда X-XI вв. М., 1963г.

12. Саидов, Шихсаидов. «Дербенд-наме». – Саидов М.-С, Шихсаидов А.Р. «Дербенд-наме» (к вопросу об изучении). – ВИИД.

13. Тарихи Дербенд-наме. - Тарихи Дербенд-наме. Под ред. М.Алиханова-Аварского. Тифлис, 1898г.

14. Чичуров. Византийские сочинения. – Чичуров И.С. Византийские исторические сочинения. Л., 1980.

15. Эвлия Челеби. Книга. - Эвлия Челеби. Книга путешествия (Извлечения из сочинения турецкого путешественника XVII века). Пер. и коммент. М., вып.2, 1979; вып.3, 1983.

16. Якуби. История. - Якуби. История. Текст и пер. с араб. П.К.Жузе. Баку, 1927.

1. Али-заде  А. Исламский энциклопедический словарь. М., 2007г.

2. Артамонов. История. – Артамонов М.И. История хазар. Л., 1962г.

3. Бартольд. Дагестан. – Бартольд В.В. Дагестан. Сочинения. Т.3. М., 1965г.

4. Буниятов. Азербайджан. – Буниятов З.М. Азербайджан в VII-IX вв. Баку, 1965г.

5. Волкова. Арабы. – Волкова Н.Г. Арабы на Кавказе. – СЭ. 1983г., № 2.

6. Ган. Путешествие.- Ган К.Ф. Путешествие в Кахетию и Дагестан. СМОМПК. I902, вып.31, отд. 4.

7. Генко. Арабский язык. – Генко А.Н. Арабский язык и кавказоведение: О значении арабских материалов для изучения истории Кавказа. – Труды второй сессии ассоциации арабистов 19-23 октября 1937г. М.-Л., 1941г.

8. Григорьев. О двойственности. – Григорьев В.В. О двойственности верховной власти у хазаров. – ЖМНП. 1834г., ч.3.

9. Долгов. Географический очерк. -  Дорлгов К.В. Теографический очерк Терской области. – ССТО.

10. История Дагестана. – История Дагестана. М., т. I, 1967г.; т.2, 1968г.

11. Костюкин. Александр Македонский. – Костюкин Е.А. Александр

Македонский в литературной и фольклорной традиции. М., 1972г.

12. Кудрявцев. Великий город. – Кудрявцев А.А. Великий город на Каспии.

13. Кудрявцев. Дербенд исторический. – Кудрявцев А.А. Дербенд исторический – Дербенд легендарный. – Фольклор и историческая действительность: Всесоюзная научная конференция. Тезисы докладов. Махачкала, 1976г.

14. Кудрявцев. Древний Дербенд. – Кудрявцев А.А. Древний Дербенд. М., 1982г.

15. Кудряшов. Половецкая степь. – Кудряшов К.В. Половецкая степь: Очерки исторической географии. М., 1984г.

16. Магомедов Р.М. «Дагестан. Исторические этюды».  Махачкала, 1971г.

Магомедов. Образование. – Магомедов М.Г.  Образование Хазарского каганата. М., 1983г.

17. Малачиханов. К вопросу. – Малачиханов Б. К вопросу о хазарском Семендере в Дагестане. – УЗ. Серия историческая. 1965г., т.14.

18. Маршаев. О термине «шамхал». – Маршаев  Р.Г. О термине «шамхал» и резиденции шамхалов. – УЗ. 1959г., т. 6.Махачкала, 1982г.

19. Минорский. История. – Минорский В. Ф.  История Ширвана и Дербенда X-XI вв. М., 1963г.

20. Оразаев. Эпизод. – Оразаев Г. М.-Р. Эпизод о постройке «длинной стены» на Кавказе в восточных и европейских источниках I-XVI вв.. – Восток: прошлое и будушее народов (новые подходы в теории и методиках востоковедных исследований. IV Всесоюзная конференция востоковедов. Т.2. Махачкала, 1991г.).

21. Тер-Гевондян. Армения. – Тер-Гевондян А.Н. Армения а Арабский халифат. Ер., 1977г.

22. Хан-Магомедов. Дербенд. - Хан-Магомедов C. Дербенд.  Горная стена. Аулы Табасарана. М., 1979г.

23. Шихсаидов. Ислам. – Шихсаидов А.Р. Ислам в средневековом Дагестане (VII-XII вв.). Махачкала, 1969г.

24. Шихсаидов. Книга ат-Табари. – Шихсаидов А.Р.  Книга ат-Табари «История посланников и царей» о народах Северного Кавказа. – Памятники истории и литературы Востока: Период феодализма. М., 1986г.

25. Erckert. Der Kaukasus. – Erckert R., von. Der Kaukasus und seins Volker. Lpz., 1887.


Автор: Жамал МаламухIамадов

оценка новости: 
  • Не нравится
  • +2
  • Нравится
Оставить комментарий


  • ТIасан калам
  • Къоязда
  • ЦIалулеб
ЦIех-рех
Нилъер заманалда магIарул халкъалъул аслияб масъалалъун щиб нужеца рикIкIунеб?
Ниж жамгIиял гьиназда
  •   VK 
  •  Facebook